Svađa je zastrašujuća za decu
Baš kao što je svađa teška, zamorna i emocionalno iscrpljujuća za roditelje, isto tako utiče i na decu koja su prisutna za vreme svađe. Veoma je zastrašujuće videti kako roditelji gube kontrolu. Jer ako roditelji, koji su centar sveta za malo dete, nisu čvrsti, stabilni i razumni, detetu se čini da ni na koga više ne može da se osloni. Postaje nesigurno, povučeno i uplašeno. 

Kada se roditelji svađaju, deca osećaju napetost i neprijateljstvo. Oni tada postaju fizički i emocionalno uznemireni i napeti. Čak i ako to ne žele da pokažu, ovi osećaji se vide na dečijim licima i u govoru tela, bez da izgovore i jednu jedinu reč. Deca ovaj osećaj manifestuju na različite načine. Neki počnu da plaču ili se sakrivaju, dok drugi pokušavaju da pridobiju pažnju roditelja, pa iznenada traže da jedu ili piju, te se dodvoravaju na različite načine. Nesvesno ili svesno, pokušavaju da prekinu svađu i vrate stvari na "staro“. 

Mama i tata se svađaju – da li sam ja kriv?
Budući da je dečiji svet uslovno rečeno mali, odnosno da je usredsređen uglavnom na porodicu, oni misle da se sve što se događa odnosi direktno na njih. Zbog toga deca misle da su ona kriva za roditeljske svađe, bez obzira na stvarni razlog neslaganja, te da su mogla nešto da učine da spreče svađu. 

Ukoliko je dete pre svađe, a nevezano za svađu, bilo neposlušno, ili ako se u toku svađe raspravlja o detetu u bilo kakvom kontekstu, dete će misliti da je njegovo/njeno ponašanje, neposlušnost ili postupak uzrok svađi. U takvim okolnostima kod deteta se javlja sumnja i nesigurnost, pa i nisko samopoštovanje. 

Trajno sećanje na svađe
Mnoga deca nose trajne slike svađa svojih roditelja i u odraslom dobu. Neke svađe mogu biti velika trauma za decu, pa sećanja ostaju zauvek. To se naročito odnosi na porodice u kojima dolazi i do fizičkog nasilja. 

Deca koja žive u roditeljskom domu gde su svađe svakodnevne, zapravo kao da žive u ratnoj zoni. To može da ostavi različite trajne posledice, koje su najočiglednije kod pojave mokrenja u krevetu, hroničnih stomačnih bolova, poteškoća sa učenjem, glavobolja, itd. Mališani koji moraju da nauče kako da prežive u ovakvom okruženju pate od neverovatne količine stresa. 

Deca koja su svedoci čestih i grubih svađa nauče da se - ili svađaju - ili da budu mirotvorci. 

Deca uče ponašanja i norme od najbližih osoba u porodici. No, ako je porodica disfunkcionalna, oni će naučiti da se ponašaju disfunkcionalno. Ukoliko dete često sluša svađe, ono će vremenom početi da misli da je takvo ponašanje "normalno“ i prihvatljivo. Često se desi da deca iz takvih porodica postanu agresivna prema vršnjacima. Međutim, dešavaju se i suprotni ishodi takvog načina života, pa deca postaju povučena i nenapadna, izbegavajući sukobe i zadržavajući harmonične odnose po svaku cenu, što takođe nije dobro. 

Čak i u porodicama gde nema čestih svađa i gde ne postoji ozbiljno neslaganje, roditelji treba da imaju na umu da ono što rade i govore, a naročito način na koji se odnose jedno prema drugom, jako utiče na dete, razvoj detetovog samopoštovanja, emocionalno zdravlje i buduće odnose. Najbolje što roditelji mogu da učine za svoju decu je da postave zdrav primer, komuniciraju odmereno i sa poštovanjem jedno prema drugom, savetuje Roditeljstvo. Ako postoji problem koji može prerasti u svađu, o tome je najbolje razgovarati kada deca nisu kod kuće. 

Izvor: S MEDIA