I možda sudbina dečaka starog tri dana, ostavljenog prošlog avgusta u parku u Banji Koviljači, blizu Specijalne bolnice za rehabilitaciju, ne bi zavisila od slučajne prolaznice koja ga je našla. A šta da se prolaznica nije pojavila? 

„Bejbi boks“ je, uslovno rečeno, kutija, prosečno široka 100 centimetara, visoka 60 i duboka 50, instalirana na zgradama bolnica. Majke u Nemačkoj, Švajcarskoj, Slovačkoj ili Češkoj, koje ne žele da brinu o svojoj novorođenčadi, tamo ostavljaju decu. U boksu je temperatura 30 stepeni, a kada se stavi beba automatski se penje na 37 i uključuje se alarm. „Uzbunjeni“ lekari iz bolnice odmah stižu jer znaju da je stigla prinova. 

Policija ne traga za majkama koje su se odrekle te dece, osim ako dete nije nađeno mrtvo ili povređeno. Nemačka ima 80 takvih boksova, Češka 44. 

Ova praksa kosi se, međutim, sa Konvencijom UN o dečjim pravima, a Odbor UN uputio je oštro upozorenje zemljama koje imaju „bejbi boks“ da ga zabrane. Jer, po Konvenciji UN, svako dete ima pravo da zna svoje poreklo i ko su mu biološki roditelji. U zemljama koje se, i pored upozorenja, ne odriču „bejbi boksa“ kažu da je pravo da beba preživi veće je od prava da zna ko su mu roditelji. A sa uvođenjem ovih kutija smrtnost ostavljene dece drastično je opala. 
- Srbiji „bejbi boks“ nije potreban, jer je broj ostavljene dece u poslednje dve godine zanemarljiv - tvrdi Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu dece i odojčadi u Zvečanskoj ulici, u Beogradu. 

Ranije se dešavalo da dva puta godišnje nađu bebu ispred vrata, ili da im neko pošalje ostavljeno novorođenče. U poslednje vreme to je sve ređe. 
- Većina dece koja završavaju u domu ili porodičnom smeštaju su ona čiji su roditelji poremećenog duševnog zdravlja, pa im se deca, privremeno ili trajno, oduzimaju. Ili su u pitanju mala deca sa hendikepom, čiji roditelji nemaju finansijskih mogućnosti ili nisu spremni i edukovani da o njima brinu. Ali, radimo na tome da i toga bude sve manje - kaže direktor Zvečanske. 

Pošto je za decu do tri godine za emotivni razvoj izuzetno važno da osoba uz koju rastu konstantno bude tu, i u ovim situacijama gleda se da deca budu smeštena u druge porodice. Prošle godine u Zvečanskoj je bilo 18 beba do jedne godine, i to su uglavnom novorođenčad teško ometena u razvoju. 

Milačić veruje da je trendu smanjenja ostavljene dece doprinelo i bolje funkcionisanje materinskog doma, gde trudnice ili majke sa malom decom koje nemaju podršku porodice dobijaju pomoć - završavaju školu, pronalaze posao, stan... U domu ima mesta za 20 majki, a obično je popunjeno 10-15. 

Dešava se da neka od majki bude maloletna, bilo je čak i drastičnih primera mama od 12 i 13 godina. Ali, većina je ipak punoletna. Po pravilu su lošeg socijalnog stanja, sa završenom osnovnom ili srednjom školom. Nikada se u domu, kažu, nije našla majka sa završenim fakultetom, ali jesu neke iz bolje situiranih porodica koje su se odrekle svoje dece. 

Majke bebe najčešće ostavljaju na smetlištima, u dvorištima, pred tuđim vratima, ispred crkava ili na prometnim mestima, poput autobuske ili železničke stanice. Svako četvrto dete, prema nekim procenama, vrati se kasnijeu biološku porodicu. Oko 40 odsto ode na usvajanje, a 30 odsto prihvate hranitelji. 

200 OSTAVLjENIH GODIŠNjE 
CRNI rekord postignut je pre tri godine, kada je za samo mesec dana četvoro novorođenčadi ostavljeno na Internom odeljenju u Pančevu. Po tada objavljenoj statistici, majke su u Srbiji napuštale i po 200 tek rođenih beba godišnje. Samo na Institutu za majku i dete u Beogradu roditelji su ostavljali od petoro do sedmoro mališana svake godine. 

Izvor: NOVOSTI, V. C. SPASOJEVIĆ